..."KORDUNAS MEDJU TULIPANIMA "...autor:Cordon

[Cordonova pricica 1]

"Kordunas medju tulipanima" ( 1 )

...." SMRZ'A SAM SE KAJ PICHKA " .....


....Steglo ovih dana...nema sta.Ovdje snijega nekih godina ima malo, jedva da snjeska napravis. Obicno mu vec ujutro nos od mrkve nadjes na travi. Zime znaju biti dosta blage u odnosu na nase zime. Isto tako ni ljeto ne bude pravo ljeto...vrti se negdje tu oko dvadesetak stupnjava. Nekad zna malo upariti, pa uz ovu veliku vlagu od ove silne vodurine izgleda jos sparnije...Al ove godine je bas prava , pravcata zima.... Evo jutros bome se gadno zaledilo.Grebem po staklu auta. Nesto mislim...E onije mojije kordunaskije bena i nji'vih izreka...pazi...."Smrz'a sam se kaj pichka! " (... za neupucenije i one koji ne poznaju kordunaski govor rjecica "kaj" znaci ustvari kao ! )...To mogu samo Michani smisliti. Pa dje se ona moze smrznuti...Vjecno joj je toplo. Ususkana....Samo sljapka... zuljka se izmedju bedrica i gaca ( pod uslovom da nije onaj model sto nose ove danasnje cure...onaj sto ih gujzca poje , pa ih moras cupati...). Jedino kad se malo vratis unazad nase babe ispod rokalja njesu nosile gace. Al to ima opet sve svoje. Est da joj nije toplo, al je prakticno...zadignes roklje i samo se preklopis...dok se baci kakva kraca partijica medju stozinama...

Gledan ove moje Tulipane, svi su iscekivanju oce li se ove godine odrzati "Elf steden tocht" ...ili u slobodnom prevodu "Kroz jedaneset gradova"...trka klizaca maratonaca, na stazi dugoj 220 km ...Zadnja je odrzana 1997 godine... Vozi se na prirodnom ledu, po kanalima izmedju frislanskih gradaova...Svi u Holandiji su u iscekivanju odluke hoce li led biti dovoljno kvalitetan da se trka moze odrzati...Pobjednik ove trke je nacionalni heroj i nije mu ravno niti jedno odlicje sa olipmijada ili svjetskih prvenstava...Hoteli su prebukirani, a za vikend se ocekuje preko dva miliona ljudi , sto pubilke, sto tamicara-klizaca...Na ledu su ovih dana svi. Stari i mladi...Doduse ima hitna dosta posla, al klize se masovno. Mladji, stariji...djedovi sa unucima....Pita me komsija esam li klizaljke naostrio. Reko njesam jos...

Sjetim se tako Zgreba, studenskih dana. Navuku nas "purgeri" zagrebacki u " Ledenu dvoranu " i onda zajebancija sa nama seljacicima. Ja jos ravno nekako i klizem, al kad treba uci u zavoj, e jebi ga tu je vec teze. Tu se obavezno pada. Par puta sam bas dobro rokno. Jedanput me spasi Mara Jadrankova ( inace supruga gitarista ITD benda Jadraka Mileusnica), pade prije mene, a ja odozgo...Jednom prilikom prosirit ce " purgeri " listu pozivnice za klizanje i pozvat ce nekog Peru Dalmatinca. Ja sam jos sveti za Peru. On ko'da na ziletima stoji. Ne zna se el prije sta il lezi na ledu...Zvizdaljka u sali svakih par minuta oznacava promejnu smejra klizanja...Pero se unakazio na ledu...pun modrica...izgreben...jedva sacuvao prste od ostrih klizaljki...i konacno se doscepao ograde dvorane. Baca klizaljke, jebuci zagrepacanima i Gospu i mamu...i sve redom....Kad za jedno pola godine nasa godina ce na nekakv strucni trodnevni izlet skociti ( ...avionom...socijalisticka sirotinja ?...) u Split da pogledamo kako se izvode objekti za " Mediteranske igre - Split '79 "... Smjestit ce nas u hotel " Medenu " u Trogir. Nije daleko od hotela ni kuca nasega Pere. Ujutro nas Pero kao domacin zovnu da isplovimo njegovom barkom prema Ciovu. Medju nama na brodici ima ih dosta iz " purgerske " ekipe koja je Peru namamila na zagrebacki led...Kad smo se pocitavo odmakli od obale, Pero predlozi da se pobacamo u cisto more i malo osvjezimo...Zovnu mene i popesmo se na jedrilicu...Veli Pero njima "Mamicu vam jeben...zapamit ce te vi kad ste Peru klizali po Zagrebu! "...Upali motor...brodic okrenu pramac natrag prema obali....

Evo idem dati malo zrnja i staroga kruva ticama....Dodje mi divlji golub sa djevojkom, par vrana ...sjenica..kosova...Smrzle se i one jadne, sto vele moji Michani..."kaj pichke" ...


pozdrav iz zemlje tulipana

cordon

[Cordonova pricica 2]

"Kordunas medju tulipanima" ( 2 )

RONJENJE NA SUVO

....Prije nekog vremena navalile velike poplave u ovim nasim sjevernim krajevima ... diga se znacajnije nivo vode i u kanalima i pozemnih voda...uvedeno cak i neko vanredno stanje.... Digli i vojsku da pomaze narodu ... Zovu poznati, rodbina... mati zove...( valjda je to pokupila od svoje sestre Anke iz Ledenika ...Kad na vjestima vidi da se kakva zemlja obrusi il sto dogodi u Italiji juznije od Napulja, ona ujutro zorom zove svoju Milevu koja zivi u Piacenci ( okolina Milana )...kako cijelu vece nije mogla oka sklopiti..., da se njima jadnima nije sto dogodilo ?! )... zabrinuta jadna... vidi da se silna vodurina razljeva...Imaju oni tih rasteretnih kanala i sistema...Vec sam citavo odje, al nikada meni tu nece biti bas jasno, ko je tu visi a ko nizi...Dje se sto ... i u koga preljeva...Vozis se tako autoputem, kad edamput preko tebe "ide" jedrilica preko nadvoznjaka koji je ustvari betonirani kanal ... vidis joj jarbole samo i jedra...Na tim dugackim branama sa edne strane valja se more.. visoko...sa edne opet nisko...Pa onda isuse dio mora, pa na tome oru..sade... samo na cvijecu grdu lovu uzimaju...(kod nas zato bujad preotima i ono sto se da obraditi)....
....I ja tako "ronim na suvo"... odnosno zivim par metara ispod nivoa mora...Al ne bojim se ja bas jako te vodurine... al opet nije mi ni svijedno... Tako kontam zadnje vrijeme stalno te neke price o podizanju nivoa mora, globalno zagrijevanje...mogucnosti da brane popuste, pa sta ti ja znam neke price o teroristima i slicno... reko da se ja ipak osiguram.... Moj kraj je poljoprivredni ( dje bi seljacic dospio drugac neg u selo... dje na kraju karjeva i spada ).... Otprilike kaj Kljaicevo ili Conoplja u Vojvodini...Pustara na sjeveru zemlje...Krava sarenije i sarenog cvijeca kaj u prici...Traktora svakakvije , fala Bogu ima dosta... na burderajima ( ili po naski na salasima, usamljenim odvojenim seoskim domacinstvima ) svaki gazda ima cetri ,pet komada. Obavezno uz velkacke zelene "John Deerove" i ima i jednog starog "Porschea", Massey-Fregusona", "Stayera" sto ima volan sa strane i pali ga kurblom....Odje je svakome prvi tocak veci od svakoga zadnjeg tocka nasih najvecih traktora...Odem tako kod nekoga gazde i kupim dvije nutarnje gume prve ... . Esu bile malo ostecene , suplje al ne mari...Pokrpim ja to tip-top flekama... napumpam i svezem ja to pod krevet.... Jebi ga... tvrdje spavam ( po tvrdjenju moje brizne supruge, u zadnje vrijeme sve glasnije i glasnije hrchem... tako da joj ni cepici u usima vise ne vrede , jer nije toliko problem u zvuku neko u tresnji kreveta!!! ) ...Sad ove nutarnje traktorske gume imaju dvostruku ulogu...Malo ublazuju tresnju kreveta koje pruzrokuje hrkanje ( ja tvrdim da je to sporadicno... mada se ja dalje ne sjecam, dok me ne probudi bokanje u rebra ! ), a sto se tice mogucnosti da me voda udavi...tu sam spokojan. Ako rokne brana i prelije se ta silna vodurina ja cu unatoc tvrdog sna (..sto si manje duzan... bolje spavas ...) ipak isplivati plutajuci na krevetu.... Skiljeci prema jutarnjem suncu ( koje je me odje nije ogrijalo...i nako i figurativno ), dok samom sebi ne vjerujem... krmeljav... trljajuci oci... jel ja to vidim samo dio "pera" stare vjetrenjace, sto vire iz vode...Opet sam sanjava tu holandsku vodurinu ...Okrecem se na onu stranu da vidim dje mi je zena...Ona otisla ( srecom dobro ispavana ) vec na posa' prije nego sto je brana pukla...Nesto skogrlja ispod kreveta... Moj macor Janko se igra se ednom flekom sto se odrljila na gumi...Ceram Janka ispod kreveta... Pregledavam fleke... pljucnem na prst,pa provucem oko fleke gledajuci pojavljuju li se gdje mjehurici zraka... jer nikad se ne zna...Voda je voda.....

pozdrav

cordon

[Cordonova pricica 3]

"Kordunas medju tulipanima" ( 3 )


KORDUNASKO FEJSBUCENJE

Kazes mi..nisi na fejsu? Onda…znaci ne postojis. Ko nije na facebooku, toga jednostavno…nema. Ne mozem za sebe reci da sam bas kompjuterska generacija, i idu mi malo na zivce. Ipak rodjen sam u vrijeme kad su se djeca igrala pucaljkama od zove, cerala loptu po tratini…kauboji i indijanci i tako, a ne ko ovi danas…samo bulje u ekran i zdrokaju, zdrokaju. Svasta tu mozes vidjeti i cuti, al ga jebi ..opet sa druge strane…vako kad smo razbacani po svijetu kaj slama, da nije toga nebi mozda vise neke od dragih ljudi ni vidio ni cuo.
To ti sad dodje ko neka seoska mljekara, dje se predavalo mlijeko. Tu sve saznas… ko je koga jeba, cija je cer trudna, ko kome nije vratio novce, ko udara temelj za novu kucu na Maloj Svarci, kad ce doci zivinar u selo, eli Nikola uplatio novoga “Zetora” i berac za kuruze. Posto je koncentrat kod Mice u zadrugi, i tako…E sad se vise snase nase ne moraju zajebavati sa zamaznim kravama “od mame” , musti naruke, prati bokete, cesati krave, nastor sterati, mlijeko predavati…Nemoras vise virati preko komsijskog plota… Mati me zove juce..veli meni “El znas..”Reko znam “Umro Djuka Canin…” . “Pa kako vac brze znas? “..Lako, kad si na facebooku, sve znas….Sad lijepo kad se ustanes , nogu preko noge..kavica je vec gotova..i to ona “srbijankusa” , od po litre, salica kaj cetrvtinka ( teze je drzati neg kriglu pive na “Oktoberfestu” u Minhenu ). Sosa u njoj ima do pocetka rucke…kad ides zavrtiti “zelju”, treba ti kocic od paradajza da dodjes do dna salice… I onda klik… kompjutor ( sto bi rekli nasi Michani ) se pali… Odma ides na facebook…Da vidimo sto ima novoga od juce..morda kakva porukica…Mozda je ko reka da mu se svidja slika iz srednje, kad sam bila u trecem razredu. Tad sam bila najbolja, tu sva pucim , kaj crljena jab’ka ….Odpije se gutljaj prve kave ( edna ide jos u podne, to je ta srednja, za koncentraciju ), i jos jedna navece, za bolji san. To je “sulejmanusa”.Pali se i cigareta. Pepeljara je na krilu, sos ispod nje sav propaljen, jer jebi ga nemeres gledati i slike i dje otresas cigaru.
….”O Rade…dodji..dodjde vidi nesto..Kakav je auto kupio Mico Nadin…dal ti to vidis? …A… tockova bog te nejeba…kaj traktor. Napred je kaj djip, a otraga kaj tamic…Jo..da smo takoga imali na “Sentilju” al bi se navatali..samo tako… A vide kuce Rade ! …A jeble te njive kuce, to sve od kartona i letava. Es’ vidla cim pune, to ode sve ukurac” veli Rade, brijuci se….”Da, da…bolje su ove , dje smo mi…svapske…od blata i trstike , te su bolje…E njesi me cio slusati, beno moja, kaj sto me nikad neslusas. Ja velim . Ajmo Rade, ajmo nekud…al nece Rade…veli: ma morda ce i odje biti zeru bolje, kuda ce mo u stranjski svijet …. Bice kurac bolje ”kaze Andja listajuci slike Nadine kuce…Regal, masivan…jos je tvrdji neg oni sto su kopovani u “Buducnosti” kod Milana Basaricka.Ovi sto ga unose ukucu bruh su morali dobiti. Fotelje masivne dva sa dva.Noge pod njima kaj bapke pod sajerom. Tapete da ti nepricam. Kaj onaj sareni motiv na testu za vid kad polazes vozacki ispit.Nebi broja pogodio da ga jebes, kaj na lotu. Tu je sto’.. velik …Tolki ni Pavic nije ima kad zajeda poslovodni odbor “Jugoturbine” ... Al kad je slava… ima mjesta za sviju. Stolice , visoke, teske – stil Luj dv’aestdeveti…Mali sto’ tezak kaj crna zemlja, masivan, tesko staklo na njemu…Ako je pod slabiji ispod, gazda mora “sprajcovati” ispod. Na stolu obavezan tabletic, gravirana vlasa u kojoj je obavezan drveni krstic , puna rakije iz voljenog zavicaja…Na zidu Wilerova zima, da podsjeca na mamu …Televizija sa ekranom vecim neg staro kino u Vojnicu…Zvucnjaci sa strane …Luster…ni saborna crkva nema taki, samo bljste cakalca…nedaj boze da otpane sa kuke…”Rade, od vidi stare ,…Nadne matere ,Zorke Milickove… kako se kupa u bazenu iza kuce …A …ta je vodu vid’la samo kad je konoplju u Korani namakala”…E Rade, Rade..ja te jebla…mogla i Andja vako danas biti sredjena, kaj Nada…al slusam ja tebe…”. “ Ma jebla i’ ti…to je sve na kredit…to nis i nije njivo. Tako sam moga i sam “. “Moga si kurac ….Pa sto njesi onda, kad si moga !”…Povuce Andja dubok dim…srknu gutljaj crne turske kave….Poslje je natrcala je i na nekog svog bivseg momana .. “A Bog jeba al se sav nesto spapunja, kaj stari gra; ..a nije cio plesati samnom na zbavi u Krnjaku, poslje zbora u Debeloj Kosi ! “, pa na drugoga …iz svoje bogate zirke…“Vide Pepe al je ocelavijo i trbusnu pustio, sav zadriga… pa poslje vele od cega ga kresn’lo srce” …poslje malo skilji na Radinu staru ljubav.S njom se Rade zabavlja prije nego sto su se uzeli. Treba je Rade zeniti…”Vide je..mamu joj joj jebem, bome se dobro utegla…ma sta… i ja bi da imam novaca, ma imas sad sve.. dizu ti suse, guzcu, obrve …samo plati “…
Mladih je najvise na facebooku, sto je normalno.Ne trazi puno vremena..povrsno…Derani ko derani…vazno je nek se pokazu misici,… malo sporta, nabudzenih auta, igrica, jos su to ipak deckici…. Al cure su prica za sebe.Omiljeno mjesto snimanja je njena soba . Obavezno jedan zid zelen, drugi plav..na podu laminat. Namjestaj “Zvezda” Nova Pazova ili “Javor”Ivanjica ( kod ovih vani “Ikea” ).Na polici razne cupave muce, pokloni od obozavaoca… Cebe na krevetu sa tigrovim dezenom ( mislim da nije “Vuteks” vise ).Tu je i ogledalo ( sluzi ujedno za samoslikanje ), i zna reci samo jednu rijec…ti. Obicno se slika pred nek izlazak ili “zurku”. Na izboru garderobe i srpska estrada bi pozavidjela…Sise ispadaju , guzani sjevaju. Stikla nikako manja od 15 cm ( ne znam jel treba oruzni list ), po mogucnosti u tigrastoj varijaciji, eventualno leopard. Na svakoj slici , vec poznati kut glave …43 stupnja uljevo...pod obavezno…puce se usta ( slican izraz imaju cure kad iz nehata prvi put "puseci" navuku , pa ne znaju sto bi s njom )...obavezno se podbocis na boku, malo se natrcis… Kad se slika posatvi ispod idu komentari... “Najljepsa si..lepotice…vrh….vrh sestro….lepoto nasa.. .extra slika....slika ti je do jaja...vi odgovarate....hvala...ili dvaput hvala, hvala.. honey ...ili hvala ljubavi… za promjenu, pa dodas ono srce.
……Zahvaljujuci facebooku uspio sam skupiti dosta slicica, svojih, od prijatelja, poznatih, nogometnog kluba “Petrova gora”… Ima svakakvih slicica. Iz bivsih zivota. Nasih starih ljubavi….mladosti.Ljudi vole metati slice iz tih dana.Nije ni to lose. Takve ih pamtim i oni mene.Kako ono rece u jednom stihu Balasevic:
Prolaze gradom umorne bivse lepojke iz moje slatke mladosti,skrivaju bore, s linijom se bore,
vreme im smislja pakosti…..Najbolji momci sa korzoa mladi lavovi, mangupi, ugursuzi
sad su soferi, magacioneri, kriju ih mracni bircuzi..
Kad o tome razmislimja sam kriv sto zivim s tim,morao sam da se odselim, da se davno izgubim
I da se nikad ne vratim da ih onakve zapamtim, morao sam da se odselim,kad mi je bilo dva'es tri
…. Eh da sam i ja mogao odseliti sa dvadeset i tri…ali vrijeme je ucinilo svoje… neko je propao vise ili manje. Prica tako moj prijatelj “Ciro” , kad je bio na svadbi u Novom Sadu, kod zenine rodbine. Dolaze tako nasi, i kako ko dodje od novih, komentira ova ekipa ekipa sto sjedi : “Bog te jeba , al je ovaj propa…al je onaj propa”…Sto veli “Ciro” k ‘oda niko nema spiglo kod kuce, pa da vidi malo i sebe. Svi drugi su propali osim nas samih…Tako na nekvoj slicici zena i ja.…Aj zena jos nekako, mladja je od mene…al ja, kaj razbucani plastic, koga je poplava nanjela kad se Radonja podigne…il da sam taj moment izisa iz ves masine, sa dodatnom centrifugom na 1400 obrtaja… Ispod slike neko napisa komentar : “Nista mi se niste promenili…sto trosite zadnjih dvadest godina ?... “Nista..reko….bronhi…kiki…..pesto pet sa crtom i prsne karamele…kadikad bensadina… apaurina…litija kad ima…i tako” .
….Prijatelja oko tebe kolko volis…Laznih profila, isto toliko laznih prijatelja…bas ko i zivotu….Salju ti svasta….od nekih igrica do nekakvih aplikacija ( jebes mi sve sto znam cemu to sve sluzi ), tu su pjesme razne…Krajiske se tuku…edni jos nikako preko Zirovca nisu presli…”Sidji Raso sidji sa planine”…Slicice razne. Cvijece…roze raznih boja,.. konji sa krilima,.. vile..kaj na prospektima od Jehovih svjedoka…Stari kartasi su stalno na pokeru , pa mi salju neke pozivnice za igre,..pa “Sto ucitiljica radi , a misle da je negledaju”…”Kako je voditeljka pokazala, a sto nije smjela”, da nekazem picku … Ljudi se svacim bave, imaju interesantna zanimanja…Jedni su borci za zdravu hranu, drugi opet gledaju u sunce…Neki se javljaju ujutro i uvece…Onda umne izreke i mudrosti…savjeti za zivot. K’oda su prva cetri rezreda sjedili na Akropolisu, a nastavnik im bio glavom i bradom Aristotel, a ne u podrucnoj skoli Utinja Vrelu…Sto vele… sto ljudi, sto cudi ( sto zena…dvista sisa )…Pa onda razne grupe…Ubace me tako u grupu, ni kriva ni duzna…nit koga poznam, nit znam sto grupa radi…Kad si dalje od zavicaja, veca je i ceznja za njim . Onda moras biti u zavicajnim grupama.Ja sam u svima. Kordun u dusi, Kordun u kurcu, Kordun u oku, Kordun u picki mater’noj….Tu opet svega ima…Jedni koji ga sustinski nerazumiju i “siluju” Kordun i oni tanani,rodjeni Kordunasi koji ga “osjecaju” u porama…Da se vidjeti lijepih slika npr. “Petra Gore”, starih kuca, pejzaza ( uz obavezne komentare “Raj na zemlji” , “To nigde nema”, Prelepo”; “Gde je to slikano? “ isl )…..Da se procitati koje pametno slovo o nasem kraju,kakva knjiga izdana davno ili dosta toga u novije vrijeme, vidjeti neciji lijep crtez… Ta moja starija srednja generacija koja nesto pamti i zna o onoga “starog” Korduna, nastoji taj face book malo pametnije iskoristiti, ako nista drugo onda barem radi mladjih koji su tu masovno prisutni…
... Djeca sve slabije dolaze na Kordun, u stari kraj ( ni ne cudi, ako im njihov caca, inace moja generacija kaze " Kako , bre mozes da zivis tamo ? " )...Uglavnom stalna ta prica o gubitnistvu nije bas takva takva kako se zeli prikazati, kao svi smo mi popusili...Ima njih dosta koji su se rjesili vukojebine i vele: ”Muci, dobro je”…Sjedim i slusam tako momka ljetos...Veli " O fala tebi Tudjo... spasio si ti mene....Sad bi mora voziti djetelnu sa cacom tamo iz Vrzanuse..vako pijem pivo ( " Jelen" , il drugo , ne zna, ono kako bese ...svetsko a nase ...) i gledam evropsko prvenstvo ...ý..Kordun se svede sav na par zborica po ljeti ( odmah po slikanju ih postavljas na facebook )… ajmo svi na stolove ...ruke gore ! ...Malo slicica sa zborova, Budacki, Tuslovc, Dunjak, Pejscanica, Bovic ,Veljun, Perjasica..." Nema raja brez rodnoga kraja... Ljuljaj.. ( malo se izrigas pa jos jedna runda )....Sutra obavezan izlet na Muljavu ( a joj bas je ljepo uredjeno uz uzdah...makar meni izgleda sa onim kraljem “patuljkom”, kamencicima i ogradicama kao prospekt " jehovih svjedoka", jos fale samo tigrici, leptirici i sarenih roza...Bez palacinki sa sumskim vocem nikako se ne moze proci...Par slicica pred spomenikom ( uputa...obavezno podici tri prsta uvis ) ..usput se popisati, jer mjehur ne drzi ...ovi sto seru nek posluze se bujadi ( i odmah to postaviti na profil )...
Poslje na kupnje na Malice....Ako si na ovoj " nasoj" strani ( ovo vazi samo za zenske) nikao ne dises , dok ne predjes na onu drugu..Ove mladje malo sise gore ( misleci da ce im vjecno stajati...sa gadjedjem ce gledati nekog iz generacije njene matere sto divane u hladu, kako im se polako mreska vrat...Cim se vratis sa kupanja, odma na facebook ( nikako babi otici pomoci pocupati gra’...al kad sutra postar babi donese pemziju, obavezno joj sjesti u krilo ! ).....U medjuvremenu malo kod Sime, pa u " Hart" ...Pa opet na zbor....ý...E tu je vec stara ekipa...Pa onda " Zelena noc" ...najljepse je na Kordunu..." ma to nigde nema, raj na zemlji" ...Onda se peku kuruzi, pa kod Mikija na rostilj, il ce mo na Petrovac...Pa opet na zbor...pa opet na stolove ( nema se vise novaca...struze se skorelim kruvom po Nikicinom kotlu )...par slicica, sutra za facebook...boze moj...onda "Njesam ni ja repa bez korjena, kuco moja moja bices pokrivena" ( al ukurcu )....onda kuci...baba pakuje torbu ( bruh je vec dobila pakujuci ) da se uvati bus... i sad ima novi dodatak pjesmi...................VRATICU SE JEDNE RUJNE ZORE ( ...autobusom " Autotransporta" u Beograd ...)....SRCE MOJE OSTALO JE KRAJ PETROVE GORE .....


pozdrav

cordon

[Cordonova pricica 4]

“Kordunaš među tulipanima” (4)
TELEFONI & KORDUNAŠKI NOĆNI KVIZ

Kad nešto zbrojim, pa kad vidim koju sam lovu sljupao do sada na telefonske razgovore svih ovih godina, muka me uhvati. Sad to više i nije tako skupo. Ima nekih jeftinijih načina da se zove. Malo se i rodbina kompjuterizirala, pa ima i taj Skayp i još drugih, ne znam ni kako se sve zovu. Razbacalo nas svakuda po svijetu, što vele k’o slamu. Oni što su u Australiji već hrču, drugi se dižu, Kanađani ručaju…Onda počinje čuđenje kad te zovnu telefonom:
- Eli, kolko je sad kod vas sati?
- Tri !!!
- Dal poslijepodne il ujutro?
- Blentava te jebem…..tri ujutro !!!
Al što ćes. Jedino nam ti telefoni preostali, nije u to vrijeme bilo toga čuda od interneta. Najviše
mi je bilo zbog mojih staraca. Zovnem ih redovno.
- Kako ste ?
- Dobro. Kako ste vi ?
- Dobro.
Što vele uvijek isto pitanje i uvijek ista laž. Kad se mati malo ulunji i ne zove par dana , znam ja da nešto nije u redu. Onda ja prvi zovem. Osjetim promjenu u materinom glasu:
- Što ima novoga ?
- Ma ništa. Došla tu neki dan po ćaću hitna pa ga odvezla na Švarcu. Al nije tako strašno.
Vječito se za zebnjom hvataš telefonske slušalice. Ćaća je bolestan, znaš da nećeš nista dobrog čuti. Pogotovo je teško kad telefon zvoni kasno noću ili poponoći. Tako ima ovih naših što ne znaju na kome su merdijanu pa te malo zovnu, da te čuju zeru. Trčim brže telefonu da ne andrlja, da ne budi ženu. Ona ima lagan san, pa poslije ne može spavati. Nako bunovan trčim telefonu, koji u pravilu ne stoji nikad gdje mu je pravo mjesto. Usput se još dobrano maznem u potkoljenicu na ćošak stolića. Sav zasipan jedva nađem telefon na nekom skroz šašavom mjestu. Odma mi lakne, neki je dublji glas. Mati moja cvrči jako, zna mi nekad uvo zapjevati. Izmjenimo pozdrave, bi reka da mi je glas pozat, al jebi ga takvih sličnih ima koliko hoćeš. Kad neće proći dugo zemljačina me upita:

- Dal znaš ko te zove ?

Mislim se u sebi …e bene. Ɖe me nađe sad u ranu zoru. Al što ćes, moraš se uzdržati. Veze nemaš ko je tajanstveni noćni pozivnik :

- Ma kako nebi znao.

Slažeš uvjerljivo, dok zemljačina drobi. Svrbi me nešto, valjda od nervoze. Češkam se po pupku, zavlačim ruku ispod pidžame. Kopam nos, delam kuglice. Zemljak priča, priča… Priđem prozoru, gledam u nebo. Prebrojim zvijzde. Mala kola, Velika kola, Veliki međed... Eno i Danice tamo na sjeveru. Vide se avionska svjetla. Leti nekud daleko, za Skandinaviju. Dugo ih pratim, zemljak jos priča. U toku razgovora oglasi se crkveni sat nekoliko puta. Uz najbolju volju ne možem ga locirati, čak ni približno. Kontam odtkuda se mi to znamo. Dal iz škole iz Zagreba, sa nogometa. Možda sa kupanja sa Korane ? Il možda neki od momaka sa tenkova. Jenjava i on polako, vidim. Pozdravljamo se na kraju. Kaže da će me opet zvati. Gledam na telefon, pokazuje da smo divanili dvije minute manje od sata. Spustam telefon lagano u ležiste. Jebeš mi sve ako ja znam s kim sam razgovarao.

Što veli moj dobri priajtelj Ćiro, naši obično telefonski razgovor započinju sa dvije podvarijante: “ ‘Esil čuo… “ i “ Dal morda znaš … “. Ako počnu sa “ ‘Esil čuo”, znaj dobro da je neko vrkno. Da ga nema vise medju živima, i da ga nećes zateći kad odeš dolje u zavičaj. Ako počimanju priču sa “Dal možda znas…” varijantom, siguran budi da te ti nešto trebaju. U vani si, pogledajde mi za kakav autićak, trebat ću ovoga svoga mjenjati, nešto mi je počeo gadno dimiti i troši ulje. Da nije skup jako. Gledaj da je od prvog vlasnika, garažiran, da ga je samo žena vozila. Po mogućnosti invalid. Da je autu služio za odlazak na plac i razvažanje djece, nižih razreda u školu. Ako ikako može da mu onaj I iza TD bude crljen…Kad mu kažeš kilometražu koju su ovdašnji lopovi skinuli dva do tri puta , strefi ga blagi šlog. Ima još i specijalnih narudžbi. Kad zovne moj buraz Braco “Pošteno”, znaš odmah da će to biti izuzetna potraga. Pazi, treba mu nekakav “šerapić” , koga jedva vidiš golim okom, a drži mrežicu aparata za brijanje “Philips”, model 1972 godine. Toga u “Philipsu” teško da imaju i u vlastitom muzeju.
Poslije će značajnije u upotrebu ući mobilna telefonija. Sam ga slabo koristim, nisam jednostavno naučio živjeti sa njim, pa ga često i zaboravim. Dobar je čovjeku za nuždu kad je u nevolji. Al ovi mladi, to samo gleda u te telefone. Idu ulicom kao mjesečari, ture one slušalice u uši. Prst palac otekao kao da ga djed kovač mazno po palcu sa čekićem od tri kile. Uskoro će doći do nove evolucije, počet će se rađati generacije djece sa sve širim palcima. Pa ti nekvi I-fon, I-pod…
brodski pod?!? Šta sad to sve nema u njima…telefon, samovezačica, MP3, kombajn, interenet, wiber, rastresač za đubar i balirka…
Ćaci pokojnome kupim nekakav sa širim tipkama. Reko stariji je da se lakše snađe. Kad ja drugo ljeto dođe, tata ima neki jebački model. Malen, preklopni “Samsung”. Pokolonila mu neka njegova prijašnja obožavateljka iz Njemačke. Ja ga sad koristim. Niti mogu poruke poslati, niti što ukucati. Kad ja ovim svojim tumplavim prstima stisnem, odmah dva puca ućeram.
Tako jedna moja zemljakinja, živi dolje na jugu, kupi svome ćaći mobilni telefon. Odnese ga njemu i kaže:
- Tata evo sam ti kupuila telefon, da se možemo češće čuti.
- Ali dijete, nama treba sedam bandera od glavnoga voda !
- Ma tata, ovo je mobilni telefon. To je prije bilo, ne treba danas ni bandera, ni žica. Ti lijepo kad on zazvoni samo stisneš ovo puce đe je nacrtan zeleni telefon i mi divanimo. Kad završiš stisneš puce đe je nacrtan crveni telefon i gotovo.
- Samo ja ti njesam uvijk ko’će. Odem u selo, pa me nećes treb’ti dobiti. – veli stari.
- Ma ne moraš ni biti tata. Ti uzmeš telefon i nosiš ga lijepo sobom.
- Dobro. Al znaš što. Svedno ti mene zovi oko pola osam. Onda gledam dnevnik i sigurno sam kod kuće.

[MatApor]

Prix Du Propecia En France <a href=http://purchasecial.com>canadian pharmacy cialis</a> The Purple Pharmacy Web Site Cialis Y Embarazo

[Ellvexy]

Buy Online Test For Amh Propecia Veneno Andorra Hoodia <a href=http://cialusa.com>generic cialis overnight delivery</a> Viagra Alternativo Avis Sur Le Cialis

[Ellvexy]

Ricambi Levitra Best Buy Finasteride <a href=http://buycial.com>cialis from canada</a> Cialis Y Sus Efectos Il Cialis Costa Viagra Generika Bewertung

[KelBumb]

Best Site For Cialis Mejor Reloj Para Tomar Propecia Canadian Rx Without A Script <a href=http://getpharmacyonline.com>cialis without prescription</a> Clomid Hemorragie Ordine Kamagra In Linea